godina, Časne mošti Svetog proroka Jeremije prenese car Aleksandar Makedonski u Aleksandriju u grad Tetrafil. Ovaj ugodnik Božji nastavio je i nakon svoje smrti moliti Boga za sve nas, te neka molitve njegove pomažu u borbi protiv naših vidljivih i

postade kao i ostali prsti. Potom česno telo svetog Ignjatija bi uneto u crkvu. Sutradan se svi ponovo sabraše k moštima ugodnika Božjeg . Služba bi odslužena i opelo otpojano. I kada telo svetitelja Božjeg bi položeno u grob, i u ruke mu staviše svitke sa

bi položeno u grob, i u ruke mu staviše svitke sa imenima onih koje je za života svog rukopoložio za prezvitere i đakone, ugodnik Božji kao živ pruži ruku svoju i uze svitke. Svi koji videše ovo čudo, ispuniše se i straha i radosti, i slavljahu Boga.

pruži ruku svoju i uze svitke. Svi koji videše ovo čudo, ispuniše se i straha i radosti, i slavljahu Boga. Molitvama ovog ugodnika Božjeg , svetitelja Ignjatija, neka se i mi udostojimo da budemo sa njim učesnici večnih blaga u Hristu Isusu Gospodu našem,

hiljada Srba i da se brišu duhovni tragovi i istorijski koreni srpskog naroda. ugodnicima Božjim i svetim kosovskim mučenicima, svima svetima iz roda našega i svim svetim ugodnicima Božjim da u ovoj zemlji zavladaju

se Gospodu, svetim pećkim ugodnicima Božjim i svetim kosovskim mučenicima, svima svetima iz roda našega i svim svetim ugodnicima Božjim da u ovoj zemlji zavladaju mir, sloga i ljubav među narodom i da se što pre zacele sve rane svih, nanete mržnjom i zlobom

i samoga Hrista Boga potajno odbacivaše, i Prečistu Djevu Bogorodicu svojim poganim jezikom huljaše bednik, i svetim ugodnicima Božjim rugaše se. On od mladosti naviče na svako zlo i na svepokvareni život, nauči se mađioničarstvu i čarobnjaštvu, i

treći dan on vide vučicu gde ide ogrankom gore i zavija. I izdaleka je prateći, on dođe blizu pećine u kojoj življaše ugodnik Božji , sveti Pavle. Ugledavši pećinu, starac se obradova, ali njen žitelj, osetivši Antonijev dolazak, zatvori vrata. A

pragu tvom, i ti ćeš ovde sahraniti leš moj. - I mnogo drugo govoraše mu sa suzama, i koraše ga kao nemilostiva. Odgovori ugodnik Božji iz pećine: Ko to moli sa pretnjom? Ko to sa suzama ukorava? Čudiš se što ti ne otvaram, a došao si hvaleći se da ćeš umreti

vašu. - I oba ova deteta porastoše u zrele ljude, i biše naslednici roditelja svojih. Jedan seoski sveštenik dovede k ugodniku Božjem Evtihiju četrnaestogodišnjeg sina svog Nunehija koji beše gluvonem. Pomazavši ga svetim jelejem, svetitelj mu

da ruku treba odseći da ne bi celo telo satrulelo. U tim bolovima i velikoj nevolji junoša priteče s dirljivim jecanjem k ugodniku Božjem Evtihiju, moleći pomoć sebi kukavnom. A svetitelj, tvoreći za njega molitvu Bogu i ruku mu svetim jelejem pomazujući,

, iz mnogih opljačkanih i opustošenih krajeva i gradova slegoše se ljudi u Amasiju. I nastade ne mala glad. Tada ovaj ugodnik Božji učini da u njegovom manastiru ne bude oskudica u hrani. Svaki dan bezbroj ljudi dolažaše u manastir po hranu. Kada

sve u žitnici i skladištu umnožavaše. I tako se u dane gladi dobro prehraniše svi: i stranci, i došljaci, i domaći. Ovaj ugodnik Božji ne beše lišen ni proročkog dara. Na tri godine pre smrti cara Justinijana svrati u Amasiju nećak carev Justin, koji je

nekoliko dana blizu Epidavra u jednom usamljenom i zabačenom mestu, žitelji tog kraja doznadoše da je k njima došao ugodnik Božji što je ranije bio na Siciliji. Jer Bog prokaza ljudima slugu Svoga i proslavi ga. I ljudi, slušajući jedan od drugoga o

što je ranije bio na Siciliji. Jer Bog prokaza ljudima slugu Svoga i proslavi ga. I ljudi, slušajući jedan od drugoga o ugodniku Božjem , sabraše se i dođoše k njemu; i poklonivši mu se, stadoše ga moliti da im pomogne u velikoj nevolji njihovoj: jer u tim